Ћирилица
Latinica
English
Почетна | О нама | О Бања Луци | Знаменитости Бања Луке | Контакт
Све о Србији
 

Студио љепоте Сиско

Симић Дент



051info.com Знаменитости Бања Луке

Знаменитости Бања Луке


Бањ брдо

Бањ брдо (раније Шехитлуци) је најпознатије бањалучко излетиште.
Налази се на јужној страни града и оданде се пружа панорамски поглед на град.
Налази се на 431 метар надморске висине.
Излетиште је богато шумом, стазама за шетњу и планинарење, изворима воде као и уређеним мјестима за одмор.
На њему се налази и монументални споменик палим Крајишницима.
Његов врх је удаљен свега 5 км од центра Бањалуке.
Стари назив овог излетишта био је Шехитлуци.
На старим аустро-угарским картама наводи се само висина коте без икаквог имена.
Стари се назив одомаћио од 1933. када је на брду подигнута мала пирамида у спомен на погинуле муслимане (шехиде) у борбама против Аустро-Угарске крајем 19. века.


Бански двор

Бански двор је културни центар у Бања Луци.
Изграђен је у периоду 1931-32, године, као седиште бана Врбаске бановине Краљевине Југославије.
До реконструкције Палате Републике Српске, 2008. године, служио је и као седиште Председника Републике Српске.



Царска кућа

Један од првих великих објеката, који је Аустрија саградила била је зграда војне команде. У народу је постала позната као Царска кућа, јер је репрезентовала моћ аустријске империје.

Током времена мењала је намене.Углавном је служила као касарна, а од 1974. године користи се као Архив, прво Босанске Крајине, а сада Републике Српске.

Занимљиво је да је ово зграда која је најдуже у јавној употреби у Босни и Херцеговини, преко 120 година је у функцији државне управе.



Господска улица

Крајем 19. века у Господској улици (улица Веселина Маслеше) подигнут је низ једноспратних неоренесансних зграда, а касније и зграда са стилским елементима сецесије, намењених трговини и становању.

Већи број ових објеката сачувао се до данас и својим богатим украсима на венцима око прозора и балкона и са декоративним торњићима на угловима чини репрезентативну пешачку зону у средишту града.



Музеј Републике Српске

На иницијативу Бана Врбаске Бановине Светислава Тисе Милосављевића 26. септембра 1930. године основан је Музеј Врбаске Бановине.

Први директор Музеја био је Спиридон Шпиро Боцарић, академски сликар.

У својој историји Музеј је мењао називе (Музеј Врбаске Бановине, Државни етнографски музеј Босанске Крајине, Народни музеј, Музеј Босанске Крајине), да би Одлуком Владе Републике Српске 14. новембра 1992. године био преименован у Музеј Републике Српске и проглашен централном установом заштите покретних културних добара.

Од 1982. године Музеј је смештен у делу објекта Дома радничке солидарности, у истој згради са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске и Дечијим позориштем Републике Српске. Од укупног простора у којем је Музеј смештен, Стална изложбена поставка заузима највећи део простора.



Народно позориште Републике Српске

Народно позориште Републике Српске у Бањој Луци је основано 02.09.1930. године као "Народно позориште Врбаске бановине" (касније као "Народно позориште Босанске Крајине") и од тада је важан носилац развоја драмске уметности у граду, а и целој регији.

Највеће заслуге за настанак овог позоришта припадају првом бану Врбаске бановине, господину Светиславу Милосављевићу, личности која је својом визијом и енергијом поставила темеље модерној Бањој Луци.

Свечана премијера у позоришту, уз говоре самог бана и високих узваника, одржана је 18. октобра 1930. године, а на репертоару су били Нушићев "Хаџи Лоја", "Хеј Славени" и Швабићев "Повратак".

Златни период позоришта је трајао све до краја шездесетих, односно до потреса који је погодио Бању Луку.

После тога наступа период стагнације, који се, ево, по природном закону успона и падова, завршио пре неку годину.

У позоришним пројектима које је изводило Народно позориште Републике Српска, гостовали су као сурадници многи редитељи из Београда, Новог Сада, Ниша, домаћи и страни уметници, глумци, певачи, сценографи, костимографи, писци.

Посебно је важна сарадња са домаћим драмским писцима чија су дела извођена на репертоару позоришта.



Парк Младен Стојановић

Парк "Младен Стојановић" спада у најлепша места у граду и изграђен је још за време аустроугарске владавине на месту где је некад била војна болница.

Добио је име по народном хероју из Другог светског рата Младену Стојановићу, а данас га већина Бањалучана користи за одмор и рекреацију.

Парк је требало да добије нови изглед, јер је Стратегијом развоја града Бањалука предвиђен пројекат реконструкције парка, али услед недостатка новца за реконструкцију пројекат је одложен до даљњег.

Према том пројекту, парк ће добити језеро, пешачку улицу, стазе за трчање, фонтану, чесму, водени зид, сцену и гледалиште, као и вишенаменски објекат.



Парк Петар Кочић

Градски парк "Петар Кочић" изграђен је 1931. године и у почетку је носио назив по Светиславу Милосављевићу Тиси.

Годину дана касније, у парку је постављен споменик великом српском књижевнику Петру Кочићу, па је парк добио назив по њему.

У току Другог светског рата срушен је у потпуности, да би после рата био обновљен.

Реконструкција парка "Петар Кочић" завршена је 2006. године, када је парк модернизован и добио је музички павиљон.

У акцији "Бирамо најлепши кутак у Републици Српској", град Бања Лука добио је прву награду за парк "Петар Кочић", у категорији јавних површина.



Председничка палата

Палата председника РС, саграђена је 1936. године у време бана Светислава Милосављевића.

Од 2002. године ова зграда је на листи националних споменика БиХ, а одлуком Владе РС додељена је на трајно коришћење институцији председника РС.

Седиште председника РС је раније било у згради Банског двора у Бањалуци. Налази се поред Банског двора.



Споменик палим Крајишницима

Споменик палим Крајишницима налази се на Бањ брду, изнад Бање Луке, изграђен је 1961. године и посвећен је Народноослободилачкој борби народа Босанске крајине.

Споменик је један од симобола Бања Луке и представља један од највећих споменика посвећених Народноослободилачкој борби.

Удаљен је око 5 километара од града.

Због својих димензија (висина 13, а дужина 24 метра) једно је од препознатљивих обележја града, а са њега се пружа један од најлепших погледа на Бања Луку.

Споменик је маузолејског типа и изграђен је од белог брачког камена.

Има јединствену форму, посебну динамику и гледан из даљине, делује као "метак испаљен у правцу Босанске крајине" (Козаре и Грмеча). На прочељу споменика, изнад улазних врата, налази се фигура нагог младића који у руци држи заставу. На боковима споменика налазе се рељефи који у низу слика приказују - окупацију, зчочине окупатора и домаћих издајника, устанак и борбу против непријатеља до коначне победе. Споменик се веома мало разликује од оригиналне макете, коју је аутор израдио, и која се налази у Галерији "Антун Аугустинчић" у Клањецу у Хрватској.

Унутрашњост споменика, на тему револуционарне епопеје, осликао је сликар Исмар Мујезиновић, према нацртима свога оца, Исмета Мујезиновића познатог југословенског и босанскохерцеговачког сликара.



Трг Крајине

Ово је централни градски трг и одлична полазна тачка за разгледање града.

Са овог трга можете кренути у обилазак чувене Бањалучке улице - Господске улице.



Тврђава Кастел

У строгом центру града, на обали реке Врбас, налази се бањалучки Кастел, добро очувано војно утврђење, унутар којег се и одвијао живот војног насеља на градском подручју данашње Бање Луке. Постоји мало информација о томе ко и када је саградио Кастел, али по многим проценама тврђаву Кастел су највероватније саградили Римљани у 3. веку, иако неки налази тврде да је тврђава изграђена касније, тј. у 9. веку нове ере.

Тврђава је са свих страна опасана каменим зидинама, на којима су подигнуте пушкарнице и осматрачнице, што говори да је у прошлости била веома снажно војничко утврђење.

Геолошке ископине разноликих предмета и новца на подручју града, којим су се служили стари Римљани, учвршћују тезу да се на месту тврђаве налазило римско војничко насеље Цастра. Смештена у граничном појасу измеду тадашње Далмације и Паноније, Цастра је припадала Далмацији, као њен најсевернији део.



Водени парк Аqana

Водени парк Аqуана се простире на 38.000 метара квадратних и највећа је туристичка и забавна атракција ове врсте у Бањој Луци и ширем окружењу. Смештен је у непосредној близини центра града у бањалучком насељу Борик.

У саставу аквапарка налазе се три базена: дечији, пливачки и базен са атракцијама - тобоган дужине 100 метара, водени ток, вртлог, фонтане, масажна лежишта и масажни млазеви, као и велике зелене каскаде и површине са природним хладом.



Зграда Владе Републике Српске

Административни центар Владе Републике Српске је објекат у Бања Луци изграђен за потребе смештаја институција Републике Српске, пре свега Владе.




Пријатељи сајта

011info.com 381info.com

051info.com © 2009 - 2020. Бања Лука Инфо | Пословни водич Powered by 011info.com